Patriotski blog ''BOSNAE''

Bosna da prostiš jedna zemlja imade i posna i bosa da prostiš i hladna i gladna i k'tomu još da prostiš prkosna od sna

05.12.2005.

Bitka za Golo brdo

13.12.1992. godine

Stižemo do napuštenih četničkih rovova, u kojima je mnogo praznih Čahura i pokidane telefonske žice. Ulazimo i u jednu od četničkih »spavaona« u šumi, blizu »kote 850«. Unutra šest kreveta na sprat. Na jednom od njih piše »Vojvoda Drinski. Padobranska brigada«. Ispred barake sto i stolice. Okolo šuma, u kojoj sve žešće odjekuje četnička pješadija. Izlazimo iz šume i krećemo čistinom gdje povremeno padaju granate, koje »preoravaju« vrhove Žuči.

Na »koti 850« dvije zastave sa zlatnim ljiljanima. Slikamo se za uspomenu. Malo dalje napušten četnički PAM. Naši borci još nisu stigli da ga sklone.

- Mnogo je ovdje zaplijenjeno oružja i municije, pa još sve nismo stigli da »preuzmemo«, kaže Zahir Dervišević.
Sada već počinje kombinovano da tuku i artiljerija i pješadija po »koti 850«. Prelazimo tu sudbinsku kotu, koju niko do sada u historiji ratova nije uspio da osvoji - osim »zlatnih ljiljana« sarajevskih... Sklanjamo se u rov, koji je donedavno bio četnički a sada naš. Tu su dvojica boraca iz Barica - Sead Mršo i »Zmaj 4A« - Tašo Đačić. Sead je rođeni brat Hakije Mrse.

Preko moto-role Hakija Mršo poziva brata i »Zmaja 4A« da se pripreme, jer se očekuje naredba za napad.

Idemo do boraca Kobilje glave, koji, također, očekuju naredbu za kontranapad. Rovovi su veliki, opremljeni i dobro zaštićeni. U jednom od njih je grupa boraca jednog od bataljona Prve mehanizovane brigade, koji su dali lavovski doprinos oslobađanju Žuči. Do pogibije ih je vodio sad već legendarni komandant Fikret Kavazović Roki. Sada im je komandant, također hrabri Salko Hajdarević.

Hajdarevića nalazimo u jednom od rovova u kome su od četnika naslijedili, pored oružja i municije, lijepu sećiju, peć i drva. Naši su naložili vatru i veoma je toplo. Četnička praga »šara« oko nas, neprekidno fijuču meci i granate. Naši joj ne odgovaraju. Magla nas štiti.

-Krenuli bismo ranije u kontranapad, ali nam smeta magla - kaže Hajdarević. - Inače ne bismo pustili da nas četnici ovako napadaju, a mi šutimo. Ali, kada smo već osvojili »kotu 850«, lakše nam je da odgovorimo četnicima koji nas tuku sa Golog brda. Hajdarević kaže da su bas borci ovog bataljona, iz pravca Orlića, gdje su četnički položaji bili udaljeni svega dvadeset metara, odbacili četnike 700 metara. To je, kaže on, bio prvi dio operacije. Drugi dio je oslobađanje »kote 850«, Brezove kose i sela Jezera, prema komunikaciji Rajlovac - Golo brdo. Sve ovo su, naravno, odradili borci Prve mehanizovane i Druge motorizovane, kao i borci Kobilje glave i Barica... - Sada je pred nama Golo brdo, odakle nas, evo, tuku četnici, ali nadam se da će uskoro i ono biti naše. - Oslobađanjem Golog brda faktički se može reći da smo oslobodili pola Vogošće - kaže Hajdarević.

Suma između »kote 850« i Golog brda, gdje se nalazimo, prosto gori od četničke vatre. Više nema vremena za čekanje. I borci kreću u kontranapad. Pojavljuju se novi borci, medu njima i Brzi Karišik, koga još zovu »četnik-eliminator«. Odlaze borci kroz šumu, razvijajući se u strijelce...

A mi idemo prema komandnom mjestu na kome se nalazi Enver Šehović, komandant Prve mehanizovane brigade. Opet idemo preko famozne »kote 850«. Prošli smo pored mnogih četničkih uporišta, pravih tvrđava, koje su, eto, pale pred naletom naših boraca kao kule od karata.

Spuštamo se i pratimo žestoku pješadijsku borbu. Lijevo su u kontranapad krenuli i borci Druge mehanizovane brigade Safeta Zajke. Počela je, dakle, bitka za Golo brdo. Djejstvuje i naš tenk, čiju smo posadu maločas pozdravili. Idemo do jednog isturenog odjeljenja saniteta. Tamo zatičemo grupu boraca i dvije djevojke, bolničarke, Amelu Hamzić i Mersihu Čorbo. Kažu da do sada niko nije povrijeđen. Doktori Fikret Aščerić i Hamdija Subašić su na prvim linijama. Naokolo svježe humke. I to svuda po Žuči. Naši su borci za ova dva dana, kada se na Žuči malo pucalo, sahranili četnike. Koliko ih ima? –pitamo. - Ima ih mnogo, na desetine - kaže Mersiha Čorbo. - Samo znam da smo tamo, ispod one čuke, sahranili našeg poštara iz Pofalića Slavka Kneževića. Bio je veliki četnik i, eto, tu mu je bio kraj.

Pored nas, žureći, nailazi grupa hrabrih tenkista. S njima je već dobro poznati Slaviša Sućur. Slaviši imamo vremena samo da čestitamo na »zlatnom ljiljanu« i da ga fotografišemo. On ide dalje. Nešto ranije, naši borci su nam s ponosom pokazivali četničke položaje koje je uništio Slaviša.

Stižemo na komandno mjesto, gdje se nalazi komandant Prve mehanizovane brigade Enver Šehović. Tu je i posada »ZlS-a«, koja je, kako kažu »rasturila« mnogo četničkih položaja, a sačinjavaju je: Zlaja I, Zlaja H, Jota, Adil i Deni. Tu su i glavni artiljerci ove brigade: Mensur, načelnik i Ivan komandant artiljerijskog bataljona. Uz komandanta Šehovića je i načelnik Štaba brigade Ibrahim Dervišević, pa Habib Idrizović, prvi komandant Po-falićana i ranjeni Mehemed Cero...

- Poslije dva dana zatišja, četnici su krenuli na nas i mi smo im žestoko uzvratili - kaže Enver Šehović. - Već smo ih sa desne strane zaobišli, na nekim položajima smo razbili njihove prve linije odbrane i idemo dalje. Inače, naše pozicije nikad nisu bile bolje i mislim da četnici neće dugo biti ni na Golom brdu.

Na ovom ratištu, na kome je neprekidno drhtala zemlja od detonacija, nijedan naš borac nije poginuo, niti bio ranjen. A onda je Ibrahim Dervišević došao s tužnom viješću: poginuo je njegov pratilac Sejo Pindžo. Ranjen je od granate i umro je na njegovim rukama.
A borbe se dalje nastavljaju. Spušta se noć...

free stats